Prvi koraci ka dahu koji pleni svežinom
Priča o pasti za zube počinje pre više od 5000 godina u… Egiptu! Da, drevni Egipćani nisu samo gradili piramide, nego su pravili i prve „paste“ za oralnu higijenu. Naravno, te rane verzije paste nisu bile ni nalik današnjim mint pastama koje poznajemo. Njihova pasta je bila od prilično neuobičajenih sastojaka – mlevenih goveđih kostiju, pepela, jajašaca, soli i osušenih cvetova irisa.
Putovanje kroz Antički svet
Nakon Egipćana, Grci i Rimljani su odlučili da dodaju malo sopstvenog „začina“ (ili bolje rečeno – peska). Oni su često koristili usitnjene školjke, kamenčiće i čak mlevenu životinjsku krv kao bazu za svoje paste. Da, dobro ste pročitali! Rimljani su, u svom pokušaju da očiste zube, koristili ono što bi se danas smatralo materijalom za horor filmove. Ako ste se pitali zašto su Rimljani imali tako zdrave zube? To je zato što su tokom pranja odstranjivali sve te nastale naslege zajedno sa nečistoćama!
Kineska „Začinska-Pasta“
Dok su zapadnjaci mleli kosti i pesak, Kinezi su dodavali mrvice kreativnosti u svoje paste. U 9. veku, oni su stvorili prvu pravu „mirisnu“ pastu – kombinaciju žensenga, soli i mente. Njihov cilj nije bio samo da očiste zube, već i da osveže dah. Za razliku od Rimljana, koji su očigledno bili spremni na sve da bi im zubi blistali, Kinezi su barem pazili da im pasta za zube ne stvara osećaj kao da jedu kamenčiće s plaže.
Evropski eksperimenti – Od krede do sapuna
Evropljani su tokom srednjeg veka takođe želeli svoje verzije pasta, ali njihove formule su bile prilično… neobične. Često su koristili kredu, pepeo, ugljeni prah i čak sapun. Da, sapun. Ako mislite da je to loša ideja, verovatno jeste, s obzirom na to da su takve paste izazivale iritacije i dehidrataciju usta.
Prava prekretnica: 19. vek i revolucija u pravljenju paste za zube
Tek u 19. veku počinjemo da prepoznajemo pastu za zube kakvu danas znamo. Početkom 1800-ih, zubari su preporučivali prahove na bazi sode bikarbone. Kasnije je došlo do prvog dodavanja fluora u formulu kako bi se sprečio karijes. U ovoj fazi, paste su bile pakovane u malim staklenim teglama, a primena je bila poprilično neuredna. Ljudi su mešali prah sa vodom i nanosili ga prstima.
I tada… 1892. godine, čudo!
Pravu revoluciju doneo je dr. Washington Wentworth Sheffield, zubar iz Konektikata. On je izmislio prvu pastu u tubi, inspirisan načinom na koji su slikari pakovali svoje boje. Ta „moderna“ verzija paste nije bila samo praktičnija, već je uvela koncept čuvanja svežine paste. Sheffieldova ideja je bila toliko popularna da je brzo usvojena i unapređena od strane velike kompanije Colgate. Colgate je 1908. počela masovnu proizvodnju pasti za zube u tubama.
Menta – Kraljica zubne paste
Kroz istoriju, pasta za zube je prešla od pepela do svežih ukusa, ali prava ljubav prema menti počela je u 20. veku. Danas, gotovo svaka pasta sadrži mentol, jer on daje osećaj čistoće i svežine, čineći pranje zuba prijatnijim iskustvom. Međutim, nije uvek bilo tako – prve verzije „mint“ paste često su bile toliko jake da su ljudi bukvalno „plakali od svežine.“
One činjenice koje retko ko zna o pasti za zube:
- Paste su nekada bile luksuz: U viktorijanskoj Engleskoj, samo bogati su mogli sebi priuštiti fensi paste sa skupim sastojcima poput bisera u prahu.
- Pastom protiv mitova: U 19. veku, zubari su verovali da će četkanje zuba pastom sprečiti sve bolesti, uključujući glavobolje i depresiju. Ako ništa drugo, lep osmeh je sigurno popravljao raspoloženje.
- Prva pasta sa fluorom? Skoro izbačena sa tržišta! Kada je pasta sa fluorom prvi put predstavljena 1950-ih, mnogi su je smatrali „opasnom.“ Trebale su godine istraživanja da bi se dokazalo da zapravo štiti zube.
